Roditelji su zabrinuti bili
Hoće li im se sin kući vratiti
On je otišao Vukovar braniti
Puškom je htio pucati
Kada je stigao
Dugo ga je branio
Prijatelj mu na rukama
preminuo
Nakon tri mjeseca
Morao se vratiti
Kroz kukuruz četiri noći prolaziti
Onako prljav i jadan
Kroz strašno okružje probijati
Kada je u Zagreb došao
Taksi je uzeo
U Samobor se vratio
Tek onda suzu pustio 

(Ema Evdjenić)

***************

Samoborac naš
bio je pravi borac.
Toliko hrabar,
preživio Vukovar.
Sestru, roditelje, zaručnicu ostavio
da bi se za nas borio.
Pušku kupio, tri mjeseca se borio,
Prijatelj mu na rukama umro,
tad jedino je  zaplakao.
Prolazio kroz kukuruz i maglu
da bi živu glavu spasio.
Danas ga znaju kao hrabrog Samoborca,
al ne znaju što je sve prošao
da bi u Samobor ponovno došao.

(Ema Fotak)

********************

Napustih obitelj da obranim grad svoj,
kupih pušku i krenuh za Vukovar.
Ljudi su govorili da sam hladnokrvan
I da mrava zgazio ne bih.

Lijep grad Vukovar hrabrošću sam branio,
grad sam štitio i mnoge vojnike začudio.
„Ti si iz Legije stranaca?“
„Ne, ja sam iz Samobora“, s ponosom sam govorio.

Tri mjeseca ratovanja, metkom neokrznut,
Iz Vukovara živ sam izašao,
no obraniti ga nisam mogao.

Kukuruznim putom, kroz maglu,
tihim koracima krenuo sam kući.

Kod kuće me čudno gledali
koliko sam zapušten bio,
a taksi me kući sigurno dovezao
da bih uz svoju obitelj opet bio.

(Helena Jednar)

**************************

Nikica zi Sanobora je pošel
sa svojom puškom je došel
obranit Vukovar je štel
I skoro vu svojoj želji uspel
Pitali su ga: „Z Legije stranaca došel si ti?“
No on Sanobor neje kril
Črni je Čokot on bil
po noči neje spil
Brzi, hrabri, precizen, jak
to neje posel lak
teške je to bilo
i v kuruznom putu se skrilo
Nočni putnik je bil
da bi živu glavu spasil

(Nikol Kožarec)