Moja jabuka

Moj bolesni muž u bolničkom leži krevetu,

Čeka dan da ga anđeli povedu nebu,

Jedino što mu je još ostalo sam ja,

I naša jabuka.

Svaki dan kad ga posjetim,

Jabuku mi pokloni,

I kaže: „Ova jabuka ne laže, pojedi je do kraja,

Jedna koju pojedeš će me odvesti do raja."

***

Kad sam jednoga dana došla,

I do njegove sobe pošla,

Dao mi je jabuku, no ova,

Bijaše drukčija i nova.

Kraj kreveta mu sjednem,

I jabuku u ruke primim,

I kaže: „Ova jabuka ne laže, pojedi je do kraja,

Ova je ta koja će me odvesti do raja."

U kući svojoj na kauč sam sjela,

Gledala sam jabuku i razmišljala.

Volim svoga muža,

Riješit ću ga njegovih muka.

Grizla sam, žvakala,

Gutala i mljackala,

Nije mi bilo lako,

Ali moj muž želi da je tako.

Jabuke nije više bilo.

Telefon mi je zazvonio,

Doktor je ozbiljno rekao:

„Vaš je muž preminuo."

Jabuka, plod je ljubavi,

Sve što smo ikad imali,

Što nas skupa još uvijek drži,

I štiti od svih mržnji.

Tena Ratešić, 7. b

mentorica: Valentina Mahović